Na kraju svijeta

Dok umirem ličim na gejšu –
Izvana sam bijela i svilena,
Iznutra lepršavo graciozna;
Izvana se klanjam na svačiju želju,
Iznutra misao postaje sveprisutna bez ja.
Dok umirem ličim na gejšu –
Laka koračam meko pod težinom
Savršeno iščešljana straha;
Svima draga i žuđena postajem netko.
Dok umirem ličim na gejšu –
Sve manje usne, sve tanja šija;
Sva sam nedodirljiva
Sva sam sama. I zadovoljna,
Jer dok umirem sve umjetnosti
Meni su slične,
Jer dok umirem,
I ja sam umjetnost sama,
Jer dok umirem ne žudim za njome –
Već postajem gejša.

Veronika Škreblin